„Mislio sam da su samo urasle dlake“

🧒 Počelo je sa 16 godina. Pravo usred puberteta, kada već misliš da se tvoje telo buni protiv tebe. Pojavio se čvorić ispod ruke. Pa još jedan. Pa promene u preponama. Bio sam siguran da su urasle dlake od brijanja. Prestao sam da se brijem. Nije pomoglo.

🤐 Nisam rekao roditeljima mesecima. Nije lako sa 16 godina pričati o bolu na mestima o kojima se inače ne govori. Kada sam konačno skupio hrabrost da kažem mami, odvela me je kod dermatologa. Rekao je da je folikulitis i dao antibiotike. Pomogli su. Na kratko.

⚽ Fudbal je bio moj život. Trening svakog dana. Turniri vikendom. Društvo, svlačionica, utakmice. Ali sa HS-om svaki sprint je bio rizik. Svaki dres natopljen znojem bio je nova iritacija. Jednom sam morao da izađem sa terena usred utakmice. Rekao sam treneru da imam grčeve. Nije bila istina.

🩺 Dijagnozu sam dobio sa 20 godina. Dva pubertetska bunta, jedna matura i dva ispitna roka prošli su pre nego što je neko povezao simptome. Kada sam došao kući, odmah sam počeo da čitam sve što sam mogao da pronađem o HS-u. Bio sam preplašen. Bio sam ljut. Malo sam i plakao.

📚 Posle toga sam odlučio da naučim što više o bolesti. Kada znaš protiv čega se boriš, lakše je. Danas imam terapiju, redovne kontrole i mnogo više samopouzdanja nego tada.

🏃 Fudbal više ne igram takmičarski. Igram rekreativno sa prijateljima. Nekada bih rekao da je to poraz. Danas znam da nije. Danas znam da je prilagođavanje deo života sa HS-om.

🤝 I svakom mlađem momku koji mi pošalje poruku i kaže da ima slične simptome, kažem isto ono što bih voleo da je neko rekao meni sa 16 godina: nije urasla dlaka. Idi kod dermatologa. I zapamti — nisi kriv.